Hemoroidalna bolest se deli na četiri stadijuma.

Zavisno od uznapredovalosti stanja uz primenu mera higijenskodijetetskog režima planira se i lečenje.
U početnom stanju biće dovoljno povremeno korišćenje antihemoroidalnih krema i čepića.

Za uznapredovala stanja u svetu i kod nas su široko prihvaćene dve vrste lečenja, sklerozaciona terapija i primena gumi ligatura po Baronu, ili njihova kombinacija.

Prvi stadijum

Hemoroidi prvog stadijuma potiču od podsluzokožnog vaskularnog.

Oni se mogu povećati po broju i veličini i mogu krvariti posle stolice.
Oni se pružaju u šupljinu anusa i vide se pregledom anoskopom, ali ne ispadaju napolje.
Pri prvom stadijumu, spoljašnji hemoroidalni čvorovi relativno su male veličine, zategnutoelastične konzistencije i nalaze se niže od zupčaste linije.
Bolni su na dodir. Koža u perianalnoj (okolina anusa) oblasti može biti hiperemisana (prepunjena krvlju).

Karakteristične su žalbe na osećaj pečenja i svraba, koji se naročito pojačavaju pri defekaciji.

Drugi stadijum

Kao i hemoroidi prvog stadijuma i hemoroidi drugog stadijuma mogu se komplikovati krvarenjem.

Pri II stadijumu, mogu se videti izraženiji otok većeg dela perianalne oblasti i hiperemija.

Na dodir ove oblasti ili pritisak prstom u oblasti pravog creva javlja se rezak, prodoran bol.

Bolesnici se žale na snažne bolove u oblasti anusa, naročito pri hodu i u sedećem položaju.

Kod drugog stadijuma oboljenja hemoroidalni čvorovi prolabiraju kada se bolesnik napreže, kao npr. prilikom defekacije.

Tada su hemoroidi vidljivi spolja. Po prestanku naprezanja, povuku se u analni kanal.

Treci stadijum

Pri III stadijumu, cela okolina analnog otovra zahvaćena je upalnim otokom.

Čak i ovlašno dodirivanje hemoroidalnih čvorova rezultuje jakim i oštrim bolom.

U analnoj oblasti vidni su tamnocrveni ili crvenomodri unutrašnji hemoroidalni čvorovi, pokriveni vlaknastim opnama.

U odsustvu savremenih metoda lečenja, može nastupiti čak i nekroza hemoroidalnih čvorova!

Sluzokoža koja ih pokriva može biti izranavljena, a javljaju se i delovi crne boje sa naletom fibrina.

U naročito zapuštenim slučajevima, može doći i do razvoja paraproktitisa (upala pravog creva i tkiva koja ga okružuju).

Treći stadijum hemoroidalne bolesti karakteriše prolaps koji je dugotrajan. Ponekad je potrebna manualna repozicija.

Ipak se u većini slučajeva povlače tokom spavanja, zato bi bolesnicima bilo preporučljivo obavljanje nužde u večernjim satima.

Ova vrsta hemoroida je komplikovanija jer vrlo lako ispada iz rektuma, najčešće prilikom kašlja, kijanja ili
podizanja tereta, a prolaps može biti i veoma opsežan.
Takođe, za njih je karakteristično da se u većini slučajeva iskomplikuju krvarenjem.

Četvrti stadijum

Hemoroidi IV stadijuma predstavljaju zapuštenu i najtežu fazu bolesti.

Čvorovi su stalno prolabirani (ispali) i u njima postoji jako izražen venski zastoj.

Ne mogu se ni manuelno vratiti (reponirati), stalno vlaže, obilno krvare i često se komplikuju uklještenjem, trombozom, zapaljenjem i jakim bolovima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *